RUSKA OPERACIJA PRODLA U SRCE UKRAJINE, UKRADENI IDENTITETI GRAĐANA! Evo kako operativci diskredituju komandante i seju haos u sistemu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Rusija vodi operaciju 'Poštar' slanjem stotina lažnih prijava ukrajinskim institucijama, uz korišćenje stvarnih identiteta i događaja.
- Cilj je da se opterete administracija i vojska, ali i da se diskredituju ukrajinski komandanti kroz provere i istrage.
- RBC-Ukrajina navodi da je tokom juna i jula poslato više od 500 prijava, a deo njih je stigao i do odgovora institucija.
Prvi znaci kampanje pojavili su se otprilike u maju. Na adrese različitih ukrajinskih institucija počele su da stižu prijave građana koji su zahtevali hitnu reakciju vlasti na različite događaje.
Rusija je pokrenula informacionu operaciju kojom zloupotrebljava ukrajinski sistem za komunikaciju sa građanima. Cilj je slanje lažnih prijava, dodatno opterećivanje državnih institucija i diskreditovanje ukrajinskih vojnih komandanata.
Kako piše RBC-Ukrajina, operacija pod nazivom "Poštar" zasniva se na slanju stotina navodnih građanskih prijava ukrajinskim državnim organima, bezbednosnim službama i vojsci. U pojedinim slučajevima koriste se stvarni lični podaci Ukrajinaca, dok se sadržaj prijava gradi oko stvarnih događaja i problema kojima se zatim dodaju izmišljene ili iskrivljene tvrdnje.
Prema podacima do kojih je došao RBC-Ukrajina, samo tokom juna i jula ruske jedinice uključene u operaciju poslale su više od 500 takvih prijava. Na nešto manje od stotinu njih ukrajinske institucije su odgovorile.
Prvi znaci kampanje pojavili su se otprilike u maju. Na adrese različitih ukrajinskih institucija počele su da stižu prijave građana koji su tražili hitnu reakciju vlasti na različite događaje, od posledica ruskih napada i problema sa mobilizacijom do navodne korupcije, bezbednosnih problema i drugih aktuelnih tema.
Na prvi pogled, takve prijave ne moraju da izgledaju neuobičajeno. Problem se, međutim, pojavljuje kada se uporedi veći broj poruka.
RBC-Ukrajina navodi da različite prijave, koje navodno šalju ljudi različitih godina, zanimanja i iz različitih delova zemlje, imaju gotovo identičan stil. Nakon naslova "ZAHTEV" sledi opis problema, zaključak o njegovoj navodnoj opasnosti za državu i društvo, a potom gotovo identična formulacija kojom se od institucije zahteva da reaguje.
Dodatnu sumnju izaziva činjenica da se u pojedinim slučajevima ime osobe koja se predstavlja kao podnosilac prijave ne podudara sa imenom vlasnika imejl adrese sa koje je poruka poslata.
Prema primeru koji navodi RBC-Ukrajina, osoba koja se predstavila kao "Svjatoslav Podlenski" poslala je prijavu sa adrese koja je glasila na ime "Vera Saveljeva". Sa iste adrese zatim je stigla i prijava potpisana imenom "Stanislav Karpenko".
Upravo takve nelogičnosti, kao i sličnost sadržaja velikog broja poruka, ukazuju na to da nije reč o nepovezanim građanima koji su istovremeno odlučili da se obrate vlastima, već o koordiniranoj kampanji.
Koriste stvarne događaje i identitete Ukrajinaca
Operacija se, prema informacijama ukrajinskog portala, ne zasniva nužno na potpunom izmišljanju događaja. Naprotiv, ruski operativci koriste stvarne probleme koji su već poznati javnosti.
Među temama koje su se pojavljivale u prijavama bili su, na primer, napadi na ukrajinske objekte, sukobi oko preduzeća, uništene benzinske stanice, pitanja povezana sa mobilizacijom i druge aktuelne i medijski eksponirane teme.
Stvarnom događaju zatim se mogu dodati nepotvrđeni detalji, promeniti uzročno-posledične veze ili izvesti zaključak koji ne proizlazi iz činjenica.
Bivši zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane, general-major Ilja Pavlenko, opisao je za RBC-Ukrajinu takav pristup kao savremenu verziju starije obaveštajne metode.
"Ranije su obaveštajci obilazili groblja i prepisivali podatke mrtvih kako bi delovali u ime stvarnih ljudi. Sada Rusi sve potrebne informacije traže na internetu", rekao je Pavlenko.
Prema njegovom objašnjenju, Rusiji je jednostavnije da koristi identitet stvarne osobe bez njenog znanja nego da pronađe veliki broj ljudi koji bi bili spremni da učestvuju u pisanju takvih prijava.
Lični podaci mogu da budu pronađeni u javno dostupnim izvorima, bazama podataka koje su procurile, kompromitovanim nalozima ili dokumentima koje su građani ranije slali putem nedovoljno zaštićenih kanala.
Posebnost operacije "Poštar" jeste u tome što njena meta nije samo javnost, već i sama državna administracija. Pravo građana da se obrate državnim institucijama pritom se pretvara u sredstvo za stvaranje veštačkog administrativnog opterećenja.
Formalno ispravan zahtev institucija mora da primi, evidentira, prosledi nadležnom organu ako je potrebno, proveri navedene informacije i odgovori podnosiocu. Ako istovremeno stigne nekoliko stotina takvih prijava, deo administrativnih kapaciteta može da bude usmeren na proveravanje problema koji zapravo ne postoje ili su namerno iskrivljeni.
Upravo je stvaranje dodatnog birokratskog opterećenja jedan od ciljeva operacije. Međutim, efekat nije uvek onakav kakvom se ruska strana nada.
Šef ukrajinskog Centra za borbu protiv dezinformacija Andrij Kovalenko potvrdio je za RBC-Ukrajinu da takve lažne prijave zaista stižu ukrajinskim institucijama, ali smatra da je deo kampanje loše izveden.
"Ti lažni zahtevi zaista stižu na adrese, ali uglavnom su pravno nepismeno napisani. Iskreno, niz njih nije u skladu ni sa jednim zakonom koji bi obavezivao na odgovor", rekao je Kovalenko.
Uprkos tome, činjenica da su ruski operativci tokom samo dva meseca dobili nešto manje od stotinu odgovora pokazuje da deo njihovih poruka ipak prolazi početnu proveru.
Drugi cilj operacije jeste stvaranje lažnog utiska o raspoloženju ukrajinskog društva. Umesto da određenu poruku širi očigledni ruski propagandni kanal, ona u ovom slučaju može da se pojavi u prijavi koja navodno dolazi od ukrajinskog građanina.
Time se stvara privid da isti problem nezavisno prijavljuju ljudi iz različitih delova zemlje. Reč je o tehnici poznatoj kao astroturfing, odnosno veštačkom stvaranju utiska spontane i široko rasprostranjene građanske aktivnosti.
Bivši zamenik načelnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Viktor Jagun upozorava da ruske informacione operacije sve češće koriste upravo kombinaciju stvarnih činjenica i manipulacije.
"Najefikasnija ruska dezinformacija danas nije uvek stopostotna laž. Mnogo je opasniji metod uzeti stvarni ukrajinski problem, stvarni sukob ili grešku, izvući ih iz konteksta, višestruko povećati njihov značaj kroz kontrolisanu mrežu i publiku dovesti do unapred određenog zaključka", rekao je Jagun.
Prema njegovim rečima, cilj nije nužno ubediti Ukrajinca u nešto što dolazi direktno iz Rusije. Mnogo je efikasnije postići da istu poruku čuje od osobe ili izvora kojem veruje.
U operaciji "Poštar" taj princip se, navodi RBC-Ukrajina, prenosi sa društvenih mreža na direktnu komunikaciju sa državom. Umesto lažnog profila na društvenoj mreži, nosilac poruke postaje navodni ukrajinski građanin koji šalje zvaničnu prijavu.
Na meti i ukrajinske vojne jedinice
Deo kampanje usmeren je na Oružane snage Ukrajine. Prema informacijama RBC-Ukrajine, među temama lažnih prijava pojavljuju se optužbe za korupciju, navodno prisvajanje novca ili imovine koju su vojsci donirali volonteri, gubitak položaja, neprimeren odnos prema vojnicima, kršenje njihovih prava, visoka smrtnost i bolesti među pripadnicima jedinica.
Pojedine prijave odnosile su se i na navodno nezakonitu mobilizaciju i nestale vojnike. Takve prijave mogu da imaju praktične posledice jer mogu da postanu povod za provere vojnih jedinica i njihovih komandanata.
Prema informacijama do kojih je došao RBC-Ukrajina, ruska strana posebno je izdvojila 17 ukrajinskih jedinica koje imaju visok moral i dobru reputaciju i usmerila napore na diskreditovanje njihovog komandnog kadra.
Pavlenko objašnjava da u takvim slučajevima mogu da budu korišćeni lični podaci pripadnika određene jedinice ili njihovih rođaka.
"Rusi pronađu vojnu jedinicu sa visokim moralom, efikasnim komandantima i borbenim uspesima i počnu da rade protiv nje", rekao je Pavlenko.
Lažna prijava pritom može da ima efekat čak i ako se njeni navodi na kraju pokažu netačnim. Sama provera znači dodatne zahteve, dokumentaciju, razgovore i utrošeno vreme.
"Kršenja koja su opisana u prijavi možda se uopšte nisu dogodila, ali u vojnu jedinicu svejedno dolazi kontrola. Na taj način postiže se cilj: jedinica se odvlači od osnovne aktivnosti, a njena komanda se diskredituje", rekao je Pavlenko.
Operacija se, međutim, ne završava administrativnim prijavama. RBC-Ukrajina navodi primer poruke u kojoj se osoba koja se predstavljala kao ukrajinski građanin obratila ukrajinskoj strani sa navodnim koordinatama položaja ruskih snaga na okupiranoj teritoriji.
Problem je bio u tome što se ime podnosioca nije podudaralo sa imenom povezanim sa imejl adresom. Još važnije, navedene koordinate bile su lažne. Na toj lokaciji nije bilo ruskih vojnika.
Takav potez može da ima ozbiljniji cilj od običnog administrativnog opterećenja. Lažna informacija o položaju neprijateljskih snaga može da zahteva proveru putem drugih izvora, angažovanje ljudi i vremena, a u najgorem slučaju može da dovede do delovanja protiv cilja koji uopšte ne postoji.
Pavlenko upozorava da na sličan način mogu da budu zloupotrebljeni i podaci stvarnih stanovnika okupiranih područja.
"Na taj način odvlače naše resurse. Najpre treba proceniti dobijenu informaciju, proslediti je, otići na položaj, pripremiti se, izvesti napad i napustiti mesto", rekao je.
Rusi prate odgovore ukrajinskih institucija
Za operaciju "Poštar" nije važan samo broj poslatih prijava. Ruskoj strani važan je i odgovor ukrajinskog sistema.
Prema informacijama RBC-Ukrajine, ruski operativci prate koje institucije odgovaraju na prijave, kome ih prosleđuju i koje vrste navoda mogu da dovedu do dodatnih provera.
Drugim rečima, svaki odgovor može da posluži kao svojevrsna povratna informacija o tome koji je deo operacije uspešan.
Prema izvorima tog portala, ruska strana planira da poveća broj prijava upućenih institucijama koje su već odgovorile na ranije poruke. To znači da cilj nije samo jednom poslati lažnu prijavu, već razviti ciklični model: poslati poruku, pratiti reakciju, analizirati rezultat, a zatim isti model ponoviti ili proširiti.
RBC-Ukrajina navodi da upravo ta zavisnost od reakcije ukrajinske strane predstavlja i jednu od slabosti operacije.
Pavlenko smatra da bi institucije u slučaju sumnjivih prijava mogle dodatno da provere identitet podnosioca. Na primer, moguće je kontaktirati osobu putem navedenog broja telefona i proveriti da li je ona zaista poslala prijavu.
Ako osoba prvi put čuje za takav zahtev, to može da bude znak da je njen identitet iskorišćen bez njenog znanja.
Kao dugoročnije rešenje pominje se i snažnija elektronska identifikacija građana, na primer putem sistema "Dija", BankID-a ili drugog bezbednog mehanizma.
(Kurir.rs/RBC-Ukraine)